Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
plocnik k’o potocic, posrebren,
krivudav

Zar su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova utanjile
ili ja to nisam predugo prosao tuda

Rasipam korake, k’o pijan dinare
od micurinove do detelinare
nemir me vuce njoj svojim tankim
vlaknom

Mozda se upravo malo odljutila
mozda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom
jaknom

A mesec pojma nema,
matora lola drema
jutros je lumpov’o po kini
dok se sa sobom borim da tacno
izgovorim
tu tesku stranu rec – izvini

Ona me voli, znam, ok, ne suvise
al’ taman dovoljno da krisom uzdise
kada me traceri ubace u semu

Skripucu oblaci pod njenim nogama
ne da se ludica tvrdoglava
stavise, pise udzbenik na istu temu

Samo je vetar sretan, vrti se k’o
baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traze kako se ono po
naski kaze
ta teska strana rec – izvini