Kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu
vec je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
komandante

Ostace u knjigama i prica o nama
Balkan krajem jednog veka
svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu

Tope se snovi kao sante
ej, komandante

Ref.
Na barikadama su opet zastave
svet ide k’o na praznike
i decu izvode s’ jutarnje nastave
da vide gladne radnike

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na ”Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu pricu izmisljeni

Vremena su nezgodna
za momka kao ja
koji gleda svoja posla
nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju

Sve druge baklje bez mene plamte
e, komandante

Ref.

I svi su tu da dobiju na toj lutriji
na barikadama su uvek najbrzi
al’ nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na “Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu pricu izmisljeni
i prevareni

I kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei
bacice se tako neki lik
kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja i sve tece
covece