Postoji jedno strucno misljenje
po kom sam uvek dosadan i isti
zbog tog sam probao vec svasta
bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi

U traganju za novim slagerom
sad kopam prstima
po tamburi k’o bagerom
ali panika, brate, tonem poput titanika

Jer ostade mi mars, jedino jos mars
za ovo ovde, za hepi raju
sto slavi bedu u punom sjaju
ostade mi mars, nista osim mars
pesmica jes’ malo cudna
al’ vremena oskudna, daj sta das

Javlja se odredjeni utisak
da imam neke momente u stihu
ali da moje zalostive rime
negativno uticu na psihu

Dobar sam, kazu, u baladama
njima bi dirnuo i onog pravog Sadama
ali u ritmu sam jos
nedovoljno iskusan

Pa da probam mars
jednostavno, mars
za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekece rado
ostade mi mars, jedino jos mars
pesmica jes’ malo jadna
al’ vremena prikladna, daj sta das

Kazu da pesma nas je odrzala
i ja licno zastupam tu tezu
al’ sad na primer imam tremu
imam jezu kao slepac na trapezu

Ovo je rasklimana drzava
to vise, bre
ni Pavaroti ne odrzava
kamo li jadan ja

Idi, to su naivna nadanja
al’ mozda legne mars
mozda treba mars
za ovo ovde, veselo krdo
sto je na svome tek kad mu je tvrdo
ostade mi mars, jedino jos m’rs
jes’ da je pesmica bedna
al’ vremena vanredna, daj sta das

Pa da probam jos mars
kratko, jasno, mars
za ovo ovde, u, lenjo do srzi
ciji je moto, trpi i rzi
ostade mi mars, nista, samo m’rs
uglavi, sto bi se reklo
al’ vreme je isteklo, daj sta das

(mars, oca ti jebem bezobraznog)