Da l’ se jos ponekad setis
plasim se da ne
k’o u nekoj opereti
zbilo se to sve

Violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
bio sam njen gost
Veresmarti, Citadela i Lancani most

Zavejani trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao san

Ref.
Izdaleka zvonio je
neki cimbal star
molila me da joj
pisem jednom bar

Svitalo je jutro sneno
budilo se sve
ljubila me nezno
k’o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom Andraseva

Plasila me sumnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce nekad jace bije
kad se setim nje
Franc Listove “Rapsodije”
igre stare te

Zeleo bih znati gde je
da l’ se seti sneg kad veje
il’ je neko drugi ljubi tad

Ref.