Oj Kosovo, Kosovo
zemljo moja voljena
zemljo slavnih vitezova
Lazara i Milosa
Svaka moja pesma zivi kao legenda o Sparti
gradim zidine i kule kao vitezi templari
moja braca trpe danak kad ispituje se hrabrost
jer su mudrost i cvrstina potpora za jako carstvo
Porodica temelj koja cuva se i stvara
da bi dete koje dizes sutra stajalo uz kralja
veliki su borci ovde prosuli zivote
da im potomci i preci ne bi setali k’o roblje
Kada bojno polje bude crna, ruzna fleka
videcete lesinare kako grizu ljudska tela
vojvoda na konju gleda nepreglednu vojsku
ima cast da sa njima pogine na istom frontu
Vadi mac, gleda horde zadnji udisaj slobode,
neka bude bozja volja ko ce biti zrtva borbe
inkvizitori se mole da im budemo vazali
nije bitna tudja vojska nego kol’ku silu branim
Zatvaraju vrata grada, mirno podne, vreme sluzi
u pripravnosti je svako ko bi mog’o mac da drzi
zemlju trese juris konja, svaki vitez nosi barjak
necu biti sluga srama niti njihovog sultana
Kao zatisje pred buru krecu poput uragana
jedna sila hoce vlast, druga brani cast Balkana
sva ta vojska koju vodi od Pesaka sve do Strelca
to su poturceni srbi otimani kao deca
Nasa zemlja nema mira, pritisak je nepodnosljiv
palili su nasa sela svuda redom gde su prosli
dan uoci borbe strah je prisutan u svima
okupljeni tu za stolom car i deset vlastelina
Nazdravlja uz casu vina, svakom redom rece ime
sakupice ratnu snagu sve od Kosova do Drine
propovedajuci Hrista nikad nije hteo islam
al’ je siguran da sutra neko mora da ga izda
Gleda podanike svoje kroz tisine ljutog krika
sumnja prelazi u tuzbe protiv najboljeg vojnika
sto je ratovao, krao, lomio i sek’o koske
bio turska nocna mora sve od Stambola do Bosne
Vitez prekinu vladara da mu skrnavi po casti
rece jasno i pred svima – sutra Murat mora pasti
dize casu crnog vina, naglo ispi je do pola
vrati mac u levi pojas ali odseta sa stola
Vojne forme su na mestu, majke placu, deca vriste
Vidovdane lepi dane, Turaka je duplo vise
krenula je vojska prve redove da stiti
gaze preko ljudskog mesa, gavrani ce biti siti
Celik puca, mac o’ mac, svako nosi stit i koplje
nekom ovo bice tron, nekom ovo bice groblje
hrabri vojnik sto se podize sa knezevoga stola
pobeg’o je turskoj vojsci brzim koracima konja
Sve je blizi put sultanu, leti junak kao strela
rece Muratovoj gardi – hocu njemu da se predam
sator otvara se spreda, Murat preplaseno gleda
vojnik cuci, desna, leva pa mu zabi noz u creva
Prelivena sveta zemlja zamotana u crnini
samo jedan srpski vodja uspeo je da prezivi
krv na licu brisu macem, polumrtvi brane dom
neko izdao je cara nije krenuo u boj
On je hteo mesto kneza, on je hteo krunu casti
on je znao da ta vojska nikad nece da se vrati
Srbin nece da se brati sa Osmanlijama gadnim
sto kad vidi nasu crkvu on do temelja je spali
Obe vojske leze mrtve, nema ratnika sto dise
jeste, velika je cena dok se istorija pise
preko mora ljudskih krvi sad su kosovski bozuri
neka podseti te nekad da si cistokrvni Srbin
Previse smo luda zemlja da nas Siptarima plase
jebala vas ta Evropa, Kosovo ce biti nase
