21.dina, odrasto je klinac
skola nije knjiga
pa ga odgaja sredina

Raste bez matorih
jer je cale roknuo kevu
solo luta na vetru
evo vec petu

Odrasto ko kerovi
sto vuku se po asfaltu
kada zarezi nebo
oblaci zaplacu

Probudi se zivot
bar na trenutak
ali danima luta
bez osecanja ko lutka

Bez puta, bezbroj puta
bez kaputa na kisi
on i dim cigarete
saputnici

Sa sobom vuce staru svesku
ko zaboravljeni pesnik
u nocima sedi piskara
ulica svetli

Ljudi ga znaju
kerovi ga vole
jos iz onog perioda
kad je bezo iz skole

Ambicije odlaze
kako mu odmice vreme
zivi uspomene
al’ ne zbog sebe

Ne prica mnogo
pa ljudi nemogu da shvate
sta se krije iza pogleda
zamrznute vatre

Jedina stvar sto budi
vatru u ocima
seta s njim stazom plocnika
to je osveta

Ref. 2x
Sta boli vise istina il’ laz
kraj nije kraj ti si vise nego slab
tumaras sam dan je noc, noc je dan
a gde ces tad, gde ces tad

Probao je da zaboravi
nije da nije
pa je pobaco slike
da se ne seca vise

Ali mrtvo srce pamti
zbog cega je mrtvo
i to srce ne zanima laz
o istini pred sudom

Srce ceka strpljivo
bas kao paucina
jer postoji nesto sto
ne pokriva kaucija

Ostavljen u nadi
da ne moze da vaskrsne
uspe na jedan dan
nema vremena za prastanje

Sada, uradi sve sto si
planirao u grobu
sto brze, al’
ovo srce voli nocu

Sprema potrebno za
izvrsenje plana
u toku dana, okey
aa, spreman je sada

Pistolj ukraden
u sarzer repertira
ocev lik u ocima
dusa se odledila

Igranje srca
u oku suza
vrucina tela
najzad dise ova dusa

Slike detinjstva
po glavi se vrzmaju
ceo zivot u trenu
predstavljen u utoku

Taj trik oci
pogled pravo u oci
pogled sto je ubio
dva zivota u noci

Jedan na licu mesta
drugi pustio da krvari
da se muci, bez nade
bilo sta da uradi

Pitao bi mnogo
al’ ne zeli odgovor
jer ovo mrtvo srce
zna i vise nego dovoljno

Sada opet sam
ispod ulicne svetiljke
drzi svesku i utoku
beton hladan, ne dise

Suza se sliva
niz umornu kozu
nastavlja da pise
ocekuje da dodju

Srece klinca iz kraja
kako ovuda tumara
poziva ga da sedne
i dalje piskara

Klinac ulasen
i ako nije mnogo mladji
utoka u rukama
ga jezivo plasi

Sada cuju zvuk sirene
u daljini odzvanja
nema povratka
klincu svesku poklanja
(Bezi, bezi)

Pokriva me tama
telo znoji se od straha
cujem metak
vidim coveka kako pada

Trcim tresem se
nose me kisa i vetar
u ruci nosim svesku
sad vec mrtvog coveka

Otvaram svesku da
dozivim bolnu pricu
ceka me naslov
“Ja u trecem licu”

Telo vrelo kao vulkan
kvasi ga kisa
jedva drzi sebe
ali pocinje da cita