Igra krece, ja vec snalazim se
vrebam pogled, tvoj pogled vreba me
i brisem znoj sa dlanova
ludilo osvaja kao pre

Preko stakla gledam, motrim na znak
samo sapat, necujan i lak
jedna rec i tako blizu sam
a blizina razdvaja

Ref.
Kratak susret, osmeh mesto pozdrava
i ispod stola dodir tvoga kolena
slika u tami, strah od novog budjenja
i pokret oka, prevara k’o navika

Laki drhtaj, naglo prekinut san
i jedan sasvim obican dan
sasvim obican dan
sasvim obican dan
ne brinem i ponavljam

Skok u mraku, padam i vec sam tu
vicem u sebi, jos samo ovaj put
trazim izlaz, beg iz zabluda
a tvoja ruka me poziva

Ref.

Trazim sve sto treba da dam
jedan naglo prekinut san
ne brinem i ponavljam
sasvim obican dan