Sagradicu svemirski brod
i pobeci daleko odavde u svemir
da otkrijem zvezde
da nadjem neki novi svet
u koji me ona tera
i smeta mi ovaj nemir
sto se sakrio duboko u meni

Ne mogu da budem tu
zelim visoko
gledam oblake koji se valjaju
kao da zovu gore
njihove glasove cujem stalno
kazu “bezi, bezi od svih, od svoje senke”

Dovoljno je da zatvorim oci
i brod je tu
spreman za put u nepoznato (konacno)
sve ostavljam za sobom
jer mi je dosta svega
ovo nije moj zivot
i zato bezim od njega

Pale se motori sto me odnose u nebo
nekim samo sebi znanim putevima
ostavljam oblake za sobom
dok putujem tiho
sve sam dalje od pocetka
sve sam blize cilju

Putovanje je mirno bez prepreka
kao da me reka nosi dok zmurim
slike se otkrivaju za moje sklopljene oci
ne gledam, a sada vidim mnogo jasnije

Kao da sve pliva besumno ka vecnosti
ciju tajnu sada osecam tako blizu
pored mene prolazi ceo zivot
sve tajne i misli koje nikome nisam rekao

I sve sto sam stekao je malo, beznacajno
sada nista ne vredi
i sada vreme je stalo
svaki minut sto sam krao
sada vidim sve uspone i padove
za koje nisam ni znao

Na ovaj put sam krenuo sasvim sam
sa kartom u jednom pravcu
da nadjem tvorca tamo gore
vodju sto se igrao mojim zivotom
da otkrijem tajnu skrivenu od svih

Medju zvezdama vise mi nije hladno
vise ne osecam se bedno i jadno
jos jace grabim napred
hocu jos, nije dosta
hocu da znam da li su price tacne

Verujem i ne verujem vise ne postoji
sve je tu, na dohvat ruke
izbor je samo moj
prvi put biram potpuno sam
sve sto vidim je sve sto znam

Da li vraticu se nazad kao neko drugi
opet bio bio isti, ali, ipak
izgleda da stigao sam do kraja puta
ovde stoji vreme
na nebu ispod zemlje