Predugo budan sam
iskreno mislim da
nekada previse mislim
i bez ogledala mogu
da vidim da nisam taj isti

Prolazi vreme ljudi zaneme
doslo je vreme kad odlaze
kazu da vreme sve ljeci
ali vremenom samo se stvari zaborave

Samoga sebe ja zovem jer
samome sebi sam posto nepoznat
i pravac u koi sam krenuo
mislim da zove se nepovrat

Svaceg se setim
kad pogodi pesma
jer precesto bio sam kreten
zato ne mogu da pricam
nista onda kad upadne refren

Ocu da budem ispunjem ljubavi
a ne mrznjom zelim osmeh
da me sahrane sa krznom
prvu nek cujem trube onda ustisenje molitva

Otvori, bocu dodaj, po podu za oca prolivam
prozivka konkretna, necu tapsanje
panduri ne znaju sta rade pa onda hapsu sve
vec ja u krugu na kocki mesaju pljugu

Puce jedna boca odma otvaraju drugu
tugu sakrivaju iza osmeha
samo potreba i pohlepa da budem iznad osjeka
u sredini koja nije nesto posebna

U ogledalu oca vidim, na njega se ja podsecam
i da senke mogu pricat
pokusali bi me stisat
ali niko ne slusa

Pa zato sam poceo pisat
po podu prosuta tinta, u glavi kinta
mama ne moze da cuti pa pocinje da vristi
hocu da budem posinjem bolje kad umrem

Da me ne pamte glupavi nego klupe
pesmama koje srce puno
koje mrdaju glavu
a neto jebeno dupe

I umalo sam bio na dnu
tuj strani kad iz ljubavi
sam radio ovo sta ja radim
a oni vicu

Majk baci repa se batali
ima bitnih stvari, pridruzi se tamnoj strani
ali nastavio sam gazit tamo gde mnogi su pali
znam kako je kad knedla u grlu ti zaglavi

Slomicu svakog ko mi planira na put stati
jer necemo vise nikad biti gladni
al’ secam se tih dana
vani ispod nule, braca puse iz lule

Jer su zamrzle im ruke
policja samara zbog prevelike buke
mami ne smem na oci zbog bruke
i da li trazim mnogo

Malo paznje voljeni stisak
paznju cu naci voljenu necu jebeno nikad
citav zivot nek mi prodje ko jedna slika
zelim da budem velik tol’ko da se o meni prica