I opet sinoc
u mojoj kuci
neko svetlo

Ja cujem zvona
i vidim senke
ko je to tamo
ko je to tamo

Polako idem
do vrata kuce
crven trag

Miris mora
donese vetar
ko je to tamo
ko je to tamo

Umorne misli
sad se bude
otvaram vrata tiho, tiho

Hodnikom cutim
ide vecnost
ruka je hladna, hladna, hladna

A ispred vrata
u strahu stanem
miris sume

U plavom dimu
leptiri lete
ko je to tamo
ko je to tamo

Mir, odjednom mir
i bljesak tame
sve stvari u mojoj sobi
na svom su mestu

Ja trazim, o gde je, je svetlo
i ruka moja
po zidu klizi
ko, ko je to tamo

Odjedom u uglu
kraj starog klavira
rodi se svetlost
duginih boja

Prividjenje, prividjenje da l’ je
privivividjenje da l’ je
prividjenje da l’ je

O ne, to nije prividjenje
ne, ne, ne, ne
vila u mojoj sobi

I opet tiho
cuju se zvuci
i vec mi lice
miluje vetar

Ja letim, ja letim, ja letim

Kao da disem
u jeseni ranoj
dah proletnog jutra

I dok telo njeno
u ludom grcu odjednom zove

‘Ajde, ‘ajde dodji
‘ajde dodji i opij me
i dok sa mojih grudi
potone taj

U rudu koju bacam
ja disem dah
dah jesenjeg jutra

Zvona oko mene
livade sa travom
iz straha, strah

Odjednom strah, odjednom strah
ne osecam telo
prestajem da znacim

I ne cujem nista
prestajem da budem covek

I rukama stezem
to plametno grlo
okov bi taj
unistio mene

Sve tisi njen glas
sve jace ruka steze
to plametno grlo
to plametno grlo

Nema vise nista
u predmetu toplom
i jos samo miris mora

I crveni trag
crveni trag
trag, trag, trag, trag, trag