Na najvisoj planini, daleko od ljudi, u drustvu sova i vukova
ziveo je Zaratustra, covek koji se gnusao sunca
jer tada sva prljavstina izadje na videlo
svaka budaletina progovori
svaka mudra rec se izgubi usred graje i galame raje

Taj cudak, ludak, junak Zaratustra je ziveo u pecini
mudar se u mraku celici, nije se video u vecini
bese recit i dosetljiv, samocu je koristio k’o ventil
odbacio svoj nemir, istinom uoblicio svoj svemir

Svaka rec projektil, nije mario za kolektiv namere
nije zeleo da stane pred objektiv kamere
kad progovori, tad se pogledi zalede, opet svi zaneme
jednom izjavom prosledi zavete, odredi zakletve

Podeli napredne, osvesti zanete, osveti znamene
povredi nadmene, cak se i gordi odredi skamene
od reci pametne, zanesen pravdom s ciljem da spasi stado
narod zaslepljen kavgom, ljude ranjene nadom

Nametne zakon tajkunima, on se rvao s tajfunima
nije rodjen da bi skitao sa tupima, pricao sa gluvima,
sudbina, do svoga mira dosao jer je prosao dosta knjiga
primao je zivotinje al’ coveka kao gosta nikad

Znao je da postavi gard kad bi neko suludo pricao
znao je da pojasni stvar kad bi neko uljudno pitao
kulturno dizao majmune koji non-stop trpe gazenje
glodju kamenje, al’ bacis im bananu oni oproste tlacenje

Ref. 2x
Kako da ga zastrasis, kad je sve preboleo
kako da ga zapalis, kad je vec izgoreo
ucenis kad se svega odrek’o, nema poreklo
ubedis, kad je sve sam prorek’o, ceka prokletstvo

Oter’o sebe na teren gde je imun na sve te mediokritete
ostao veliko dete, jer slabi jedino zele da se neprekidno svete
boljim od sebe, sprecio bede da mu nadju utocista
utopista, tmurno bistar koji umno blista

Nije hteo da se uklopi sa kretenima, utopi sa degenima
pa su ga pratili sukobi sa nesvesnima
u borbi sa nevestima hoda svetom u kom slep vodi slepog
lenj kori vrednog, gnev slomi cednog

Ocigledno, protiv jednog sistema – jedinka gubi
kes je lajt motiv geto hijena – sredina sudi
bezi ka sudbi, ceka da uzme ga tama, nije hteo da bude s vama
rulja je gluplja od njenog najglupljeg clana

Uvek je opcine slepe opcije, u ime Bozije cini teske zlocine
jer grupe vece ne pokrece razum vec emocije
bes opije prvo onog kera sa najmanje vere
masa prati glas licemera koji se najjace dere

Ref. 2x

Kao zvuk prekrasne harfe dusu mu hrani pucketanje vatre
ubi ga cekanje pravde dok gleda uzletanje bagre
ima bacve pune vina i police pune knjiga
k’o sfinga enigma, zbog naroda popice bure stida

Prolice suze kivan jer nisu dostojni pokojnih predaka
mudrost miliona budala su govori retarda
kisa otrovnih metaka leti ka novim pokolenjima
cija sudbina pociva na podlim otkrovenjima

Potopljenima su nosili mokru cebad i koru hleba
ogoljenima i polomljenima bacili bombu s neba
Bog ih gleda, al’ ih plasi samo ljudska pesnica
ruka celicna, puska precizna, tu je dobra cura bednica

Mudra vestica, fuksa svetica, svi su stari rezim pazili
gladni, zedni branili, a Zaratustru zverski kaznili
hteo je da ih prosvetli pa su ga nogama gazili
motkama razbili, unakazili i mac u oko zabili

Pecinu spalili, sakrili spise i radove, price i planove
velicali gnjide i gadove, ljige i gabore, zasto bre
nije greh biti isti, jer se takav covek svidi drugima
ali retkima to jednostavno ne moze biti sudbina

Ref. 2x