Laki PingviniDragan, Marko i Violeta

Hteo je nju, samo nju
bila je to prava stvar
zaljubio se do usiju
u danima k’o delija

Ziveo je samo za trenutke s njom
za njihove besane noci
iz raja u gradu svom
al’ gresku je on napravio tu
sto drugu je svom pokazao nju

Smetnuo on je sa uma svog
da njegov drug Dragan za ribe je Bog
ako ode u JNA, Viki ostade sama
i tako ljubav se raspala

Jos se secam tog dana
Viki je sreo njegov drug Dragan
lezeran, doteran, za druzenje lagan
Viki se primila na njegovu zvaku
a Dragan k’o Dragan da napakosti Marku
smuvao je ‘ladno Viki naivnu

Al’ nestasni Dragan smeker je pravi
njega devojka jedna samo muci i davi
Dragan je zastao, ostavio Viki
i tada se Viki nasla stvarno na dnu
i nije bilo kraja njenom kajanju

U parku sad Viki sa decom seta
Dragan ima osam, a k’o sest je leta
i pitam se cesto da li se seca
koja od ljubavi bila je veca
ostala je samo jedna misticna varka
jer vise lici Marko na brata, na Dragana, Marka