Primi puno pozdarva
iz zemlje daleke
ja bi trebao da cuvam vas
al’ ne mogu ni sebe

Primi puno pozdava
ova je zemlja daleka
umazana krvlju
natopljena suzama

Nasa soba i nas dva’est
tupa bol u grudima
samo krevet i kaseta
i koji gram zdravog razuma
vrela pista i nas dvesta-trista
divlja gomila

Prsten po prsten dogoreva
kazu da ovo vise nisam ja
a gde su tambure backe
gde je sve sto mi fali
gde je kraj godini