Metropolis je skroviste sanjara
lavirint kojim luta duh koji je telo
gradom kruze oblici i senke
nad gradovima lebde dani i snovi

Strah mi daje novi zivot
govori o novom zivotu
u metropolisu postajem divljak
postajem vrac i luda

Metro u kom cveta cvet
pod mrkim suncem melanholije
moj zivot je tako daleko od mene
moja zedj je tako daleko

Moja sizofrenija je moja uteha
ludilo viri iz svake pametne reci
moja uljudnost prikriva
rasulo u mojoj glavi
zivim u svetu bez oblika

Primecujem stvari koje su slobodne
i nista ih vise ne drzi
sebe ne poznajem
osecam samo da postoji nesto
ali ko, sta, gde, ko
danas, juce, danas, sutra

Nema bizarnosti za
mene u ovom svetu
sunce polako tone u okean
ogromna voda bez svetlosti
zaroni u materiju, u stvar

Mozda izronis u nekom gradu
bices mlad i snovi ce te zgrabiti
metro ce te odvesti
u samo srce lavirinta
gde te ceka ona ili on
ili nesto, nesto trece

Hajde, baci se
hajde, baci se
hajde, baci se
hajde, baci se