Maja NikolicStoti put

Jutros sam rano ustala
prozor svoj otvorila
i dalje sve je sivo
zavidim srecnim ljudim
srce u mojim grudima
zbog tebe jedva zivo

Dok ti sretan, bezbrizan
prvu kafu pijes s njom, o
na mojim vernim usnama
ostace kao posveta slova tvoga imena

Ref.
Zbog tebe umirem po stoti put zaredom
zbog tebe zivim sama, okovana ledom
kad i tebi srce stane
kada padnes na ove grane
znaces tada kako je meni bilo

Mozda je samo fobija
al’ nocas druga dobija
ono sto je moje
ona je cista plastika i obicna gimnastika
stvorena za dvoje

Skrivene zelje, potrebe
jednostavno bas za sve, o
jeftina bizuterija, samo losa kopija
sto se dobro prodala

Ref.