Kaži meni iz planine vilo,
de l’ mi kaži, oj de l’ mi kaži
(šta se sa mnom zbilo). x2.
Radio sam, zaradio dosta,
radio sam, oj, radio sam
(zaradio dosta) x2.
al’ mi duša usamljena osta.

Od mog sela moja djeca bježe,
ništa djecu, oj, ništa djecu
(za selo ne veže). x2.
Puste stoje njive i livade,
puste stoje, oj, puste stoje
(njive i ivade) x2.
nikog nema na njima da rade.

Kome gradim, kome sadim cvijeće?
kad unuci, oj, kad unuci
(ovdje živjet’ neće). x2.
Mislio sam biće drugačije,
misio sam, oj, mislio sam
(biće drugačije) x2.
ništa više nije kao prije.

Osviću mi ne vesela jutra,
živim danas, oj, živim danas,
(ne znam da l’ ću sutra). x2.
Šta mi vrijedi ovo što sam steko,
šta mi vrijedi, oj, šta mi vrijedi
(ovo što sam steko) x2.
kad su djeca od mene daleko.

REFREN:
U svijetu djeca ostadoše,
odrastoše, od mene odoše.
(Šta će prazna kuća da mi stoji,
u njoj nema unučića moji). x2.