Navika postala je
pricas za oboje
svadjas se sama, sama sa sobom
kao da nisam sa tobom

Pokusam da smirim te
a ti ni ne cujes me
mozda je bolje, za oboje bolje
da precutim ti sve

Ti si potpuno hladan
a ja gorim
kazes sve je ok
da iskuliram se

Bas me nerviras
sa tim stavom tvojim
samo ja kidam se
ma nije fer

Ref.
Ti odlazis ja ostajem
uvek ista prica
posle svake svadje nestanes
ne bude te dan il’ dva
pa se onda pokajes

I ovog puta bice tako
toliko te poznajem
po stoti put ti sansu dajem

Sta da radim kada takva sam
pa na tebe mnogo slaba sam
za cas planem i poludim
cak i razum gubim

Ali kada sve to prodje me
svesna sam da ludo volim te
i znam da nema srece bez tebe

Stvarno te ne kapiram
i zasto te sad nerviram
uvek si znala, dobro si znala
ko sam i kakav sam ja

Isti sam kao i pre
a ti si to sto menja se
i sta to nama pravi probleme
ja ne vidim, ne

Za tebe problem cak i ne postoji
mislis sve je ok
a samo cini ti se

Ne znam da l’ treba
da ti crtam i bojim
hocu da boris se za mene

Ref.