Prica pocinje na stepenistu moje zgrade
moj pogled je ka nebu, secam se male Sare
danas bi imala isto godina bas kao i ja
ovako sedim sam, ulaz 19A

Unazad vreme vratim, njena slika se stvori
igrala je lastis na fizickom u skoli
prvi skolski dani, prve skolske brige
bili smo malisani kad nosio sam joj knjige

A gde je sada mala Sara, Boze, nema je nigde
gde je sada ona mala kosa pletena u kike
uvek nasmejana, okretna poput cigre
zajedno smo rasli, igrali razne igre

I sve bih dao sada da se sretnem sa njom
otisla tako mlada, pronasla drugi dom
i sad se secam dana kad smo imali devet
budi me za skolu, a ja prikovan za krevet

Kasnimo, budalo – bila je tacna mala Sara
meni do nje stalo, dobro se secam svih tih dana
devojcica i decak na putu do skole
male Sare vise nema, s andjelima je gore

Stepeniste, sedim sam, nekad bili smo mi
danas joj je rodjendan, imala bi banke tri
moj pogled je ka nebu, tamo gde si ti
moj pogled je ka tebi jer nedostajes mi

Ref. 2x
Tamne noci opasna su zamka
neki crni mrak
iza ugla vrebaju te oni
ljudi tako zli

Pricu nastavljam u parku, tu na nasoj klupi
sedim sam u mraku, sa njenom slikom u ruci
secanje me vrati u godina jedan’est
njena prva mucnina, prvo nesvesno stanje

Pokusala da se digne, nacinila korak
“pusti me, nije mi nista, pokvarila sam stomak”
nisam joj verov’o tada, a sada imam zato pravo
otisla tako mlada, a nije rekla ni “zdravo”

Male Sare vise nema, ostala je ova klupa
na njoj brdo uspomena i jedna suza sto luta
ispisana imena na staroj cesmi preko puta
njen prvi spomenar, prva slomljena lutka

Jos uvek se secam i pamtim trenutak
na usta isla je pena, ja nisam znao tad kuda
i cesto postavim pitanje Bogu –
kako sam mog’o da ne vidim da konzumira drogu

Bezala je od mene, tada nisam znao zasto
imala je petn’est, a vec zagrizla sa praskom
dileri iz kraja su je uzeli pod svoje
oci pune sjaja ostale su bez boje

A gde je sada mala Sara, cesto je cekam pred zgradom
i mislim da li ce doci, jos uvek zivim sa nadom
pogledam ka nebu, da li si nasla sad spas
nedostajes mi puno, stalno mislim na nas

Ref. 2x

Pricu zavrsavam na grobu sa cvecem u ruci
ni devojcica ni decak vise ne idu kuci
proslo je mnogo godina otkad male Sare nema
ostalo je secanje na neka davna vremena

Imala je sesn’est, navucena do koske
tihi jecaji i bol zamenili su osmeh
davala svoje telo u potrazi za novcem
radila zuto i belo, uzimala je koktel

Gde je sada mala Sara, hoce li ikada doci
ostala je samo slika i njene zelene oci
milion puta se pitam hoce li ova bol proci
dok nasom ulicom skitam mrtav pijan u noci

Cesto pogledam u nebo, pitam se kako je gore
da li si nasla svoj mir, da li ti je sad bolje
voleo sam je mnogo, bila mi je kao sestra
umrla je na dan svoga punoletstva

Ref. 2x