Cudno se je ove noci koja kraja nima
posteja je moja prazna, jadno mi je zima
zlatni lancun plete misec sto ga oblak skriva
da pokrije dusu pustu na nebu sto sniva

Uspe si se nebu u vis, ne stizu te skale
sve bi za te ove jadne moje ruke dale
da je krila da poletin, stignem te u letu
da je snage da dospijem u tu zemju svetu

Ref.
Al’ sudbina cudne trapule postavja
sama da izbiran mista ne ostavja
povlacin se, necu prkosit’ sudbini
najbolje je sve to ostavit’ na mini

Cekam blazeni trenutak da capan kociju
sto ce odvest’ me do tebe, do tvojih ociju
do kraljevstva u kojemu za nas nima meja
di nas ceka samo bila mirisna posteja

Ref.