Imala si kosu boje sunca
i rumene usne, pune sutnje
nosila si kosulju od zlata
i drhtala, sva od neke slutnje

Svako vece stajala si tako
sa ograde vrta si me zvala
kosulja je krila tvoje srce
sto ga nikad nikom nisi dala

Al’ si jednom, ipak, posla za mnom
samo jednom pognula si glavu
molila si zvijezde da se skriju
a kosulja pala je u travu

Samo jednom ljubila si tako
samo jednom volio sam zenu
ali, ti si kosulju vec digla
i ustala, tudja u tom trenu