Aj aj aj aj, Osmane
aj aj aj aj, dragane

Uvek kad sam pospana
pomislim na Osmana
i na onaj letnji dan, letnji dan

Umorna sam usnula
usred plavih zumbula
nisam znala java je ili san

Hej, Osmane, hej, dragane
crnji si od Satane

Osman bese k’o mrak crn
vadio mi iz prsta trn
niko nije saznao u taj cas za nas greh

Trave se uvijale
grane se povijale
opio me kao mak njegov smeh

Ta dva oka kao noc
imala su cudnu moc
usnama me kao vrag zacarao

Zemlja se okrenula
strast je pokrenula
da li si se, Osmane, pretvarao

Hej ja, hej ja, volela sam Osmana
hej ja, hej ja, Osmana, mog dragana
hej bre, hej bre, vrati mi se, Osmane
hej, bre, hej bre, oci su mi pospane
hej ja, hej ja