Cesto negde sa sobom, negde duboko u sebi
zelim otici daleko da zaboravim taj prezir
kada sedim u sobi, to secanje bledi
nikad nece biti kao pre jer nista to ne vredi

Ovde nisu moji snovi, zelim otici daleko
voleo sam tebe, ali vreme je reklo
ne, nisam ja za tebe, sreco, odlazi od mene
posle sam sebi sam kazem da jace je od mene

Tesko je to, brate, kada opet suza krene
a ti krenes za njom pa zaboravis na vreme
tesko je to, brate, jer sve rane leci vreme
uspehom se nadas pa zaboravis na sebe

Necu reci ni rec jer znam da tako mora
hiljadu milja ja daleko sam od doma
ako ne stignem tamo da zaboravim sve ovo
da pocnem novi zivot i da kazem sve je novo

Ja bi’ otis’o od svega sto mi znaci, sto mi treba
pogledam u nebo i pitam gde je zvezda
ovde nisu moji snovi, ovo nisu moji dani
stopostotno idem pa kazem sebi stani

Ulice, soliteri, betoni, trotoari – sve je to crno
zato idem, stari, bio drug sa svima
sada srce me sve jace steze
rekli da se nasmejem kada mi je najteze

Voleo sam neke ljude koji su me prodali
sad koracam svojim putem jer su takvi opstali
al’ me ubila te noci kada rekla mi je zbogom
ostao sam sam, a drug mi kaze dobro

Nisam znao zasto sudbina je takva
jer sve sto ti ode nikad vise se ne vraca
nisam znao kuda odlaze ti ljudi
gledam i njih, pa mislim da su su ludi