Kome sumis, oj, Moravo
kad se spusti ponoc plava
da l’ mom selu kraj Morave
sto u tihoj noci spava

Talasi ti tiho huce
kao neko uzdisanje
da l’ ne zale moju dragu
sto ce s’ drugim na vencanje

Voleh dragu, oj, Moravo
zna tvoj svaki talas plavi
al’ sam bio siromasan
vodenicar na Moravi

I sad sedim kraj Morave
usamljen i tuzna lica
kraj mene je moja draga
moja stara vodenica