Iz oblaka metalne prasine zlo samo se radja
hrane ga poroci, lazi, prevare i kradja
i dok tone ladja svega dobroga u nama
potapaju je talasi, uzdize se tama

Iz sfere prikupljam podatke, radim test
rezultat uvek isti – 666
lampice pocinju da trepere, sistemi padaju u nesvest
povorke misli crnih kao noc k’o da vode me na ispovest

Obavestio bih svet, al’ posto mreza je u kvaru
smoren odustajem, palim cigaru
kroz plavicasto svetlo gledam azotne kise
gledam ksenonske reklame, sve su ulice kao klise

Samo deo projekta za preporod sveta
posle planetarnog rata, ova zemlja je ukleta
jeza od dodira aluminijumske kragne
bled sam u licu, ruke su mi hladne

Hologram voljene me podseca na srecu
ne znam tacno kako izgleda, al’ iskreno pre cu
izabrati laser za resenje svoga stresa
u svetu vestacke inteligencije ja sam samo hrpa mesa

Rodjen u inkubatoru, odrast’o u membrani
zbog zakrivljenosti svemira sporo prolaze mi dani
infrazeleni snop sa jonskim napajanjem rasteruje maglu
al’ ipak mozda je zabavnije posmatrati

Zastrasujuce jato kiborg-ptica
ili tromu povorku letecih zeceva-ubica
mada poliuretanska navlaka moje fleksiglas fotelje (da, “F”)
gasi zelju za prirodnim, moje plasticne zelje

Da jedem vestacko zelje, pijem sinteticko mleko
svaka promena iz ovog ugla deluje potpuno daleko
moja otudjenost od sveta i njegova od mene
samo deo je propasti i apokalipse ekumene

Tvorci virtuelne stvarnosti isli su do krajnosti
dok jedem osecam ukus hrane, ali daleko je od stvarnosti
opustoseni pejzazi deluju potpuno jednolicno
ja osecam se slicno, nista vise ne primam licno

Jer program je iz mog srca izbris’o osecanja
u mozgu ipak imam softver koji simulira secanja
moja lutanja, traganja na isto se svode
ukus prociscenog vazduha i vestacke vode

U meni nema svega nekada zivog
moj svet je staklena kugla ispod oblaka sivog
kao jedinka sistema shvatam samo sam deo
jedan korak ja bih hteo, znam da nikad ne bih smeo

Sinteza bice potpuna kad svetovi se stope
ukoliko talasi toplote dotle ne istope
sve oblike oko mene, i opipljive i sene
znam da sledeci sam ja jer nekada bio sam dete

A sada samo sam covek, simbol propasti planete
u protivprirodnoj dimenziji ljudi lake su mete
ljudi lake su mete