Od tvoga tista i od tvoga kvasa
ja san naresa, evo me prid tebon
ka’ slipi putnik ca je sve obasa’
i stuf se svega kripi tvojin nebon

O’ tvoje jeske i o’ tvoga bruma
za mene nima slajeg da me mami
i dok pocivan nasrid tvog saluna
rojeni skoju, napokon smo sami

Ref.
Prid tebon stojin, dil san tvoga srca
sve ca san steka’, sve san tu iskrca’
u tvoj san mandrac, umoran ka’ ladja
spustija sidro na kraju vijadja

Od tvoga kvasa i od tvoga tista
ja san naresa, prova ca san moga’
a sad, prid tebon, drscen poput lista
i pruzan konat o’ zivota svoga

O’ tvoga kruva i o’ tvoje paste
jos cutin forcu, priman tvoju kripost
i opet, prid noc, kad zasvitle lastre
rojeni skoju, gledan tvoju lipost

Ref.