Usla je tiho ka’ brod
u pismu moju i odnila sve
ja odavno gledan u pod
i kazaljke stoje
ka’ da se boje dalje bez nje

U uvali nade i sna
ne baca se sidro e da san to zna’
ja ne bi se veza za nju
ka’ jarbol za idro i ne bi se
‘vako do kraja da i tu potonija

Ref.
Godine jubavi nemaju cijene
sta san ih bacija prid noge njene
sve sta je bila nece mi bit’
moran se na to naviknit’
jer pocinje zivot bez nje, zivot bez nje

I sve cu od sebe dat
da uspravno stojim
da ne vidi svit
da ne smin se ni pogledat’
jer tako se bojin
da od mene nikad
od mene nikad covika bit’

Ref.

Vrime procidi to, dobro i zlo
sve dodje na svoje
vrime procidi to, proc’ ce i bol
sta nosin za dvoje

Ref.

Sve sta je bila nece mi bit’
moran se na to naviknit’
jer pocinje zivot bez nje, zivot bez nje