Sedi pevac nekad cuven
mrtav pijan, sav naduven
i drogiran i slogiran
case prazni i bulazni
samo loce i toroce
kaze bice nove ploce

U konzervi na pijaci
sede samo manijaci
lezi pevac ispod stola
tela punog alkohola
on je bio ime slavno
ali to je bilo davno

Kada pevac pusti glasa
strasan dasa, urla masa
on je bio svetska klasa
sad je korak od uzasa
bese oran i uporan
ali sad je vec umoran

Kosa mu je proredjena
sujeta mu povredjena
to sto sedi medju sljamom
smeta cak i njemu samom
vidi bivseg sampiona
upisanih pantalona

Sedi pevac u kafani
dani su mu odbrojani
kad je jednog dana ust’o
u momentu je posust’o
i na patos se srusio
i tako je popusio

Svi su bili na sahrani
pevac nije u kafani
objavila “Politika”
brdo slika pokojnika
dobio je celu stranu
al’ ne moze u kafanu