Riblja CorbaSutra me probudi

Mene nema, potpuno sam prazan
i za srce ujela me sarka
ja sam izlizan ko vojnicki kazan
ja sam ponisten ko postanska marka

Ako te ima, pomozi mi, Boze
dusa mi je godinama trovana
covek je zbir creva, kostiju i koze
covek je vreca govana

Cujem iza ledja podsmesljivi kikot
nekad bih ubio, a nekad mi se place
ja jedino umem da budem Don Kihot
i da dalje jurim svoje vetrenjace

Ref.
Ovih dana ja sam bolestan od ljudi
nemoj da me diras, sutra me probudi

Kucici i kucke mahali su repom
a ja bespomocan ko riba na suvom
o necemu lepom pricao sam slepom
i sve svoje istine pevao sam gluhom