Svako jutro dva mi sata
treba da se sastavim
da prikupim samog sebe
i da dalje nastavim

Svaki dan ja muku mucim
samo da se dozovem
da telefon ne ukljucim
tebe da ne pozovem

Al’ ne vredi posle osam
ne znam ko sam

Ref.
I opet ispocetka
dve case k’o dva metka
u jednoj zal u drugoj bol
ja eksiram

Pa muzicare mucim
nase ih pesme ucim
dok uspomenama se
ne predoziram, iz pocetka

Svaki minut, dva minuta
a za svaki sat po dva
resetujem se na nulu
samo kad se opijam

Ref.