Pakujem stvari, ovog puta stvarno odlazim
bilo je lepo, a lepo vreme brzo prolazi
nemam plan za dalje i dalje, bebe
bole tvoje reci zadnje, ali guram dalje

Oziljci k’o tetovaze
svaki moze svoju pricu da kaze
neka onaj gore vaze ko koga laze

A sta mi je, nisam k’o ranije
ponovo sam, haos u glavi je
kockam sa zivotom i kad najveca je kvota
i zivim ovaj jedan k’o da imam tri zivota

Ovo je poslednja ruta, sve je brzi moj poraz
ne prepoznajem vise sopstveni odraz
ovo je poslednja igra, osmeh postaje gorak
do tebe stotine milja, a do dna je jedan korak