Vec odavno sam saznao
da zivot je pakao
I osetio bol ali nikad
nisam plakao

Uvek idem tamo
gde me sudbina ceka
Znam da nije lepa ali neka

I zato sada ja
mrzim ovaj grad
Ko god mi pogleda u dlan
kaze umrecu mlad

Al’ to me je bas briga
sa time se ja mirim
Kada bilo bi mi malo
i dvesta godina da zivim

Al’ previse je onih
koji padaju sa neba
I mnogima od njih
stalo najvise treba

Samo gore su sigurni,
noge su im slabe
Te leti puno kosta
njega nema za dzabe

Svi su otisli odavde
misle tamo bice bolje
A meni jos uvek
u mom kraju najbolje

Od previse letenja
pod zemlju se stize
Ko padne tako nisko
opet tesko se dize

Ja uvek bicu tu
u mome gradu
I kad je sve ok
i kad za zivot gubim nadu

I kada stane sve
i ceo svet je protiv mene
Ja uvek bicu tu
znam da morace da krene

Na beznacajne stvari
ja rasipam vreme
Nemam pravi cilj
i ne resavam dileme

Konzumiram zivot
ja ga uzimam polako
Kad najteze je meni
ja se pravim da je lako

Kada izgrlicu stavi
i kad uzalud je sve
Nasmejem se samo
to sam vidjao i pre

I svaki novi dan
na isto se svodi
U mecu sa sudbinom
moj protivnik vodi

Original u nikog
sada nikoga ne lici
Svuda puta baca lako
i ne izdvajam se nicim

Zadrzavam za sebe
sve ono sto je vredno
Dali to drugi vide,
meni je svejedno

Sve prijatelje svoje
ja podrzavam u svemu
Njihov uspeh je i moj
zato radujem se njemu

U galeriji likova
svi smo eksponanti
Kad nekom zelis dobro,
dobro ti se vrati

Ja zivim brz zivot
sve radim da uspem
I trudim se uvek
sve dobro da dobijem

Ne provodim zivot
jureci snove
Sva u love ne zelim
da dane cekam nove

I oduvek godinama
ja sam bio sam
I jedan isti stav
ja oduvek imam

Ja sam svoj covek
hocu samo da zivim
Ne zelim kao mis
iz neke rupe da virim

Protiv velikim i jakim
strahom i nasiljem
Protiv samog sebe
borbu uvek dobijem

I dalje sam ovde
mada mnogi mi se cude
Ja na nogama stojim
neka bude kako bude

Ne spadam u one
sto do sada su se krili
Znam da svi koji vrede
su oduvek ovde bili

Znam da mora biti dobro
ja sam uvek imao nadu
I za sve mi je lako
kad sam tu u mome gradu