Ref.
Boze, povedi me, do samog
vrha planine odvedi me
na tron za koga
bitke bijem sjedni me
da vide da niko ne moze
da povrijedi me

Jer sam nedodirljiv
(ne, ne, ne mozes da dotaknes
sto ne mozes da vidis)

Jer sam nedodirljiv
(ne, ne, ne mozes da dotaknes
sto ne mozes da cujes)

Cesto sam se rukov’o
sa sopstvenom senkom
nocima na uglu
dobru robu losom sek’o

Al’ nisam cek’o
kroz scenu pros’o k’o tenkom
sada posle mog
imena ide eho

Rime sa vrha piramide
sto traju vecnost
svaki album k’o best of

Ne, niste mi na tragu
ja sam odavno nest’o
sranje odavno prest’o
ti i dalje hodas u mestu

I zvucis pomalo besno
jer nisi okruzen
svom tom lovom, sexom

A veliki grad za ljubav
glavno prodajno je mjesto
i kad stignes do Boga
i on bi da proda nesto

Egzorcizam na beat-u
zakopan duboko
metara sesto

Ispod ovog gdje smo sad
groblje Jehova
djubriste grehova
gde smrad je nesnosan

Boze, pomozi
ove cipele na nozi
i milje sto s njima predjem
ne zeli niko da nosi

Jer teske su pa kad kleknem
izgleda im k’o da prosim
ja se samo molim
i nadam nogama bosim

Jer trebam hodocasce
preko crnih planina
trebam naci srecu
a sreca znaci daljina

Do koje je bolno doci
bicu pun ogrebotina
jer hemija nije meka
a jos dalje mi je Medina

Daleko su mi crkve
i svo zlato u njima
blizi mi je siromah
sto zlatom naziva sina

Za koga bi i krao
samo sin da mu ima
e to je motivacija
koju imam kad snimam

Beat k’o hleb, flow k’o vino
pjesme k’o liturgije
sto krse sestu zapovijest
jer svaku strofu ubijem

To ubija repere
sto su sami sebi sudije
jer ne zasluzuju vrh
k’o crkva na vrh Rumije

Daj, mici to, jer jedini
imas pravo da sudis
postavi nekog iskrenog
koji stvarno se trudi

Pokazi da te ima
kada misli da te gubi
ti jesi velik’
al’ veliki mogu bit’ i ljudi
(samo daj nam sansu)

Ref.

Pogledaj u oci dobro
reci mi sta vidis
da li ti je jasno
da l’ smo cisti pred sobom

Mozes li sad
podneti tu istinu
novi Bog ovog sveta
zovi me Lirisus

Don’o bih vam vecno pokajanje
ali, previse je prljavo to
sranje sto ga radite

I surovo je ovo gde smo
ziveli pa postali svedoci
k’o Jehovini
neprospavane noci

Zauvek su ostavile
traga na nama
nekad horod, nekad
san, nekad java

I dalje plase me te senke
potajno iz mraka
sto sapatom me tihim nevino
pozivaju na vrata pakla

Ostao je san
pa sam zakleo da zivim
dok ulazi mi dah
koji mili mi u telu

Kao vetar koji
mirise na svetlo
kao sreca koju volim
kada vidim je u getu

Dusu nisam prodao
al’ mozda bih da umem
a mozda bih pre
voleo da umrem

A mozda bih radije
da zakunem se odmah
da cu ostati na zemlji
kao monah zauvek

I pamticete dela
mozda slusati te pesme
dok sveta je i veka
dok vas djavo ne odnese

Jer prestati se
ne moze i ne sme
nek’ dusmani pobesne
nasi, ostanite gde ste