Iz majke sam izronio
nevin i cist, ipak
ne bih se bas slozio
da bejah prazan list

Jer ljubav i dobrota
s kojom radjaju se svi
su od Oca Tvorca
deci vecni, srecni pokloni

Ali, svakim novim dahom
sunca zrakom, nocnom tamom
iskusavan sam stazom
poplocanom suvim zlatom

Propagiranom masom
kako bih se udaljav’o
od prirode dobre svoje
svega sto je zdravo

Odrastao sam, rastao
pomalo umirao
pod pritiskom tezina
koje sam sam iskovao

U vrtlogu brzina
kojim sam saobracao
sa mnostvom masina
kojim sam se obracao

Pa mnogo starog stvarnog
usput postalo mi strano
a na stvarno strano stalno
zato lagano sam spao

Nebo znakove je slalo
vidj’o ih kad bih pao
na kratko obecav’o
sve dok nisam stao

Pred ogledalo, u sebi
gadan prizor ugledao
iskren osetio nemir
sto po svoje sam opasnost

Zelim da ispravim
svoje greske casno
da shvate da shvatam
da su najvece bogatstvo

Da se voljno vracam
trnovitom pravcu
ka svetlu kroz maglu
koju nazvali smo “razum”

Zelim da veruju
da nikad nije kasno
za coveka da prepozna
u sebi bozansko

Ref.
Mislim da dovoljno
sam inteligentan
da znam gde je greska
pa su opravdanja smesna

Prosla dela
kompromisna resenja
preko toga svega
ispocetka krecem kako treba

Pruzena ruka
ka ostatku sveta
spremna da poruka
bude neshvacena

Na jedan, bezbroj puta
bice ponovljena
sa dobrom namerom
merom,verom u coveka

Novi dan, ista pesma
ispocetka iskusenja
nova ili stara
svrha im se ne menja

Da popustis, odstupis
na kraju se predas
pod izgovorom da su jaca
da je zivot tezak

Da je priroda ljudska
da svako sebe gleda
kako za dete onda oba
roditelja rade sve sto treba

Svi smo necija deca
ishod reci i dela
nije bitno da li
sveca slavis

Vise bitne nisu
slike ni imena
vec istina-ljubav
a ona je jedna

Ona nije pozuda
u oku konzumenta
vec vatra Bogom data
u srcu coveka

Sva oruzja svetska
uglacana svetla
ubojita, efikasna
i dalekometna

Su nemocna spram njega
jer je bitka dobijena
ispocetka kad je vodi
spremna glava, svesna

Ref.