Ne zabusavam uspavan
pokusavam uspravan
sam il’ u grupama
da zivim po sumama

Pod opsadom dusmana
braca su mi huskana
puskama, njuskama svojim
vode skrovistima mojim

Toga se ne bojim, jer se
borim od kada postojim
oziljke ne brojim
jer kamenje i motke

Samo tuku koske
stisnes zube kad se slome
budes bolje posle
prodje, odmah pokret

Lazi mnogo gore bole
more kao da si proklet
k’o da preko koze tvoje
sloj je kuzne, crne smole

Na koju se opet
lepi tudja bolest
to ne mogu da speru
s tebe reke sveze vode

Ipak, kuda god da odes
od svoje si loze
u sumi si rodjen
istim instiktom si vodjen

To ne moze da prodje
dok vestacki Pavlovljev
nauceni reflekst kada
vise nema vece zverke

Za eksperimente
nestane dok trepnes
ovaj kraj majke Zemlje
je tvoje okruzenje

Uspomene, opomene
oblikovale su gene
zivot kad ponese na
zapad, istok, jug, sever

Mozes kraj da napustis
al’ on nece tebe
pa ne mozes da smetnes
s uma refren pesme setne

Posto jeste
zavijanje na mesec
daljina zebe, grebes
kroz smetove snezne

Tvoja mantra, tvoja snaga
od vraga brana zadnja
vucija patnja otvara
ti vrata (k)raja

Gde zeleni je pasnjak
voda hladna, mlada stada
i nema drugog traga
osim prijateljskih sapa

Ref. 2x
Iskrvario je dan
sam vracam se na kraj
celjusti su gladne prazne
po telu su rane-brazde

Ako srce klone, stane
kad se oci sklope same
bljesak otima od tame
da trajem okruzen (k)rajem