Rodila majka Marka
srpskoga junaka
mesto autica
odma’ potpis’o je sarca

Mesto prutica odma’
oceva je sablja
bila brana plana
cara iz inostranstva

Da Srbijom vlada
preko horde janicara
kojima je znacka znak
da moze da se pljacka raja

Grabili bi harac
i od rodjenoga brata
al’ nijedan baja danas
jadan Marku nije ravan

Ni sa jednog splava
strepi svaki aga
jer svaki njegov zamah
izaziva uragan

Udara k’o potres snazan
tu ne raste trava
ruke gole lome
sabana u paramparcad

Ulice ore, radzu
pije na Ramazan
ima samo jedan problem
u sustini, ali gadan

Na Kosovo polje
dolazak mu bese kasan
pa umesto gazda
trebalo bi da je vazal

A postavka takva
srcu nije mu prirasla
preka mu je narav
prst na obaracu lagan

Fakat bice tu belaja
buntovnik je svetskog glasa
koga pesmom slavi masa
kao vest o sansi spasa

Ref.
Ej, Mare batice
kad sablje latis se
/kad vadis prangije
ko prezivi, neka prica
da ga je pogled’o Bog

A sve haraclije
sto grabe zlatnike
prodje jeza od pomena
samoga imena tvog

Kraljevic Marko kajlom
kao piton debelom
i pricom pravom
prolazi i gde je pretesno

Sa crnom i plavom
sinoc bilo mu je veselo
al’ zivi sa majkom
pa od jutros mu je preselo

Meso mleveno
mangulice peceno
za sangu je vazno
da ne obeduje zeleno

Musa se u prsa bus’o
al’ mu nije vredelo
Srbin ga sredio
a da nije trepnuo

Nakon megdana
ljuta rana radzom utrljana
smenu radi plava
do podneva crna spava

Jer biti faca,pos’o
vazan, nije lagan
neko mora da ga sljaka
nema boljega od Marka

Svasta prosao, preziveo
k’o mleko prekipeo
da pred svima samog cara
na kraju postideo

Doter’o ga do duvara
“opa, idemo”
orilo se satorom
dok reket je ubirao

Ref. 2x