Moj prvi flert sa tobom
ljudi zarazeni zlobom
danas bi nazvali sramotom
starom patetiku suzi oko
kad se traka premota
na taj deo zivota, devedesetprve

Devdesetpeticom do sezdeset
nekog bloka na kraju
prestonice geta
gde me cekaju drugari
ko Titu partizani

Ko staje na Bugajia
mogi se divili, osluskivali
opcinjeni posmatrali
slusali price sto o tebi
tada pricaju dzukci matori

Legende o zivotu
muci roditelja tvojih
tvom rodjenju, detinjstvu
idejama i borbi

U kojoj svaki od nas
zeleo je biti vojnik
da do cinova bi dosli
cinili smo sta smo mogli

U fus garderobi
robovali tvojoj modi
posvecivali ti pesme
na okupljanjima nocnim

A miga sam kreket
plastikara jedan zvucnik
nisam mogo ni da slutim
koliko treba jos da ucim

Standardi tvoji tada
bejahu jos strogi
svako bio ti je poseban
ne jedan od mnogih

Al’ smo bili mnogo mladi
ili samo mnogo losi
drugari dalji, prosli dan
danas ja se lozim

Morah sebi to da priznam
nakon dugog niza
godina provedenih
nemocan iz bliza

Da pratim ti odrastanje
formiranje tvog lika
jer gradom te je setala
fol ravnata ekipa

Zato dugo te pred
sobom ne nadjoh opravdanje
al’ kada odose barabe
ko je vidao rane

Za odmor klonule
glave ko ti je ponudio rame
u cast organizovao slavlje
kad su mnogi rekli blam me

Za Delic tvoje paznje
nisam rekao za dzabe
dobro znas da mi nisi
samo stepenik za dalje

Znas da ne ljubim pare
gajbi provodim sate
biram reci, stvaram zvuke
to ti nesebicno dajem

Krijes interesovanje
ko da zelis da se kajem
sto nasa veza traje
kad te besan pita sa je

Ne zahvaljujes za pomoc
samo kazes ima boljih
na pitanje iskreni
samo se meskolji

Sto me vredjas svesno
lazes da sam te prodao
kao oni koje pilu
kad sam brze-bolje postao

Kad u ljagu sam dosao
tad zaboli me Makstor
kao izbusenog sacmom
vristim nije tacno

Tvrdis da ti se rugam
da se mnogo sa tobom sprdam
da sam mator ja za tebe
pitas da li imam muda

Da prihvatim sustinu
ono sto od uvek jesi
a ne pitas da l’ fer si
prema meni reci

Ne pominjes svoj pad
i tesku krizu identiteta
ne pominjes da opet moze
svako ta te seta

I ne dovodis u pitanje
nase duge veze
uspeh da l’ ce sutra
da me sutnes

Moram da zavrsim fakultet
da bih opstao na trzistu
u igri sa funisima
nemoj da se brecas
dok ne zavrsim sa pitanjima

Sta dobih od tebe
za sve sto sam dao
gledam kako za keku
opet lezes sa barabom
dok te pokriva polako
svojom teznjikastom sapom

Da ostanes uz mene
cinim uzaludan napor
teska otvara se zemlja
i crni pada ponor
moja dusa i telo
za uvek moj si porok

Ove noci neces spavati
Zavijen pred ekanom
u ritmu klimam glavom
pesmu pisem ti

U ritmu klimam glavom