Pod starim mostom
preko smrdljivog kanala
moja je postelja hladna
zalud mesecu se nadam

Na prazan stomak
svoju istoriju sanjam
silna zelena prostranstva
kojima trcala je hrana

Ubila ih siva masa
ovih bezlicnih zdanja
medju kojima ti braca
jure k’o muve bez glava

Nadvio ih oblak pogan
iz kog siva kisa pada
otrovna voda
koju pijem iz bara

Ponekad se snadjem
tvoje veceram ostatke
ne bas siguran u senci
kakve stranputice mracne

Klonim se sveta
jer provociram divljake
a bride rebra jos
od poslednje seanse

Zivi sinonim za
nevolje, progone i patnje
za koje krivac zna se
gazis meni obecanje

Jer tvome putu napred
slabo lez’o je moj lavez
ja ne umem da te mrzim
ti ne umes da se kajes

Ref. 2x
Bilo pa proslo
nije k’o da maris
vreme je prosto
ovako stoje stvari

Samog me ostavljas
prijatelju stari
nisam ti potreban
za novi zivot lazni

U noci za svetlom
stigao sam u tvoj logor
u potrazi za plenom
nasao sam novi copor

Sume okovane ledom
resili smo simbiozom
ocnjacima strelom
pleme hranili smo lovom

Tebi ostalo svo meso
ja se zasitio koskom
snom na mestu toplom
branim tebe i potomstvo

Moja odanost i pomoc
se zavrsava grobom
cim si snage smog’o
sve si zalio betonom

Sahranio si to sto
preziveo sam s tobom
iskonsku vrednost
si mi platio djonom

Sebi pravdas se decom
dok mi serviras otrov
novim svetom koji
brise divlju proslost

Lepo brat mi je rek’o
tek kad je do toga doslo
sve sam shvatio tesko
da l’ je kasno, ne znam posto

Pratim te slepo
na sopstvenu odgovornost
smanjenom slobodom voljno
smeta moje govno

A tvoja smrde
ne mogu da ih sklone
ipak, skupljas ljude
da me ulicama gone

Ti sad na smrt mi sude
jer previse te volim
nikad milosti trunke
za mene ne postoji

Ref. 2x