Vreme samelje u prah
ocas odnese ti vetar
sva dosadasnja dela
trazis novi pocetak

Jer proizvod osecanja
koja nisu dala mira
sad su samo hrpe plastike
i sarenog papira

Niko nece ih za dinar
nikad nisi bio priznat
dokazivanje predstoji
k’o da vise nema

Iza brda procitanih knjiga
truda,pretrcanih milja
padas, samopouzdanja nivo
ekstremno je nizak

Kao nemocni starac
od ljudi bezis u sebi
ali, tamo je vec haos
ludis, u glavi je nered

Kad sve poteze drugih
ti pamtis kao fiks ideje
bolna sujeta curi na papir
truje tvoje pesme

Tako crne na belo
te tvrde reci, odraz tebe
bi celom svetu bile
samo dokaz tebe

Guzvas tabak po tabak
u kantu bacas, nek’ bacas
za svetlom dzaba ti tragas
kada sama svest je mracna

I zarista su hladna
gde je buktala vatra
oko sebe siris gadan
teskog poraza zadah

A na velika vrata vec
kuca zli duh ocajanja
cudo deli se do spasa
preostaje samo nada

Ref. 2x
Nema maestra iz
pravog remek dela
sta ce ostati za tobom
tesko da je ova pesma

Tesko da je ovaj refren
tesko da je nova strofa
bice da je onaj kome
putokaz je tvoja stopa

Bez daha bijes, nemo
gledas zapoceto delo
sto na nulu svodi vrednost
tvoga opusa celog

Budi svestan da si svedok
prizeljkivanog cuda
kreacije vreme pocinje
od tog trenutka

Drugacije konfiguracije
boje zvuka
bogatijeg od ranijeg
tvog zivotnog iskustva

Orkan emocija koji svet
pred sobom je zbrisao
pa iznova sazidao
u sasvim drugi smisao

Na planine te digao
tamo nazires prostranstvo
put u monumentalnost
preko odricanja konstantnog

Mesa ljubav i hrabrost
sa neizvesnoscu i strahom
prvi korak novom stazom
obasjanom tvojom vatrom

Ne izostaje napor
sve je prirodno i lako
instikt postaje zakon
ti vestiji svakim satom

Dzaba mozgao si stalno
ispunjavao platno planom
vec je zapisano davno
u genima prorocanstvo

Ref. 2x

Glavu gore, ulicu pod noge
dajem krv, suze, znoj
cuvaj osmeh za posle borbe
svet je tvoj, sine moj