Ponekad zelim da si duga
sto posle kise svoj vine luk
ponekad zalim sto si tuga
i nista vise do nemi zvuk

Ponekad sumnjam da si nestao ti
ponekad lebdis sobom mojom k’o dim
ponekad mislim da si magla
i senka s kojom ja sama bdim

I necujno dodjes, cujem te ja
nevidljivo prodjes kraj moga sna
zaboravljas cesto da ostavis trag
ali ipak zivis cak u liscu
kojim vetar stari moj zasipa trag