Od kada si, sine, otis’o iz sela
od tada je nasa kuca opustela
ja ostala sama u cetiri zida
nikad mi se tama s’ ociju ne skida

Cet’ri zida gledam stara
niko vrata ne otvara
drugovi ti ne dolaze
i devojke ne prolaze

Nikad sana nemam, noci su mi duge
srce puno bola, tereta i tuge
na belom danu, majci lako nije
noci su mi, sine, teze i strasnije

Kad se celo selo smiri
srce mi se uznemiri
cekajuci zoru, sine
noc je duza od godine

Sve ce, sine, proci, ti se kuci vrati
al’ ja ne znam da l’ cu ziva docekati
ne znam da l’ cu moci tugu da prebolim
a za tebe, sine, sudbini se molim

Suze lijem preko lica
da l’ cu videt’ svog jedinca
jos kad bih ti reci cula
makar odmah preminula
(2x)