Ubija zadah, zatvorena soba
oduzima mi svest, ko da sam iz groba
tamni oblaci, nad zgradom mi se guze
oni nikako da odu, lagano puze

Bezivotno gledam, naspram mene
ja sam pravi negativ, svoje sene
sa senkom svoga tela, najradije plesem
nek izbacim seme, jer nju ne mogu da kresem

Nek izbaci seme

Hranim se lencarenjem, skodi mi kad mislim
kada organ mi se digne, ponosim se tim
dokono sedim, hocu malo vode
ali nikome ne donosi, tada senka ode

Niko me ne trpi, cak ni stvari svoje sobe
go gledam prazan ormar, nema garderobe
izas’ sam takav na terasu svoga stana
u nadi da cu pojebati zenku gavrana

Gavrana

Ubija zadah
upija zrak