Ja sam uvijek gazda bio k’o u onoj prici
od jutra do jutra nemo’s salas moj obici
imo sam dva rasna vranca, spenzle, sat i zlat od lanca
metio bi da se sije kad nediljom tiram kocije

Doslo vrime da pronadjem si snasu po miri
i nas’o sam onu kojoj vrag iz oka viri
mislio sam sto je lose, dukati su da se trose
a kad zadnji krajcar nesta, izgubi se moja nevista
otisla je i sve uzela, sat i lanac, konje, kocije

Slavonijom predu zice
to divane tamburice
od veceri pisma slinga ravnicom

Kockar ide mojim tragom
bacim flip sa samim vragom
poslije probam grihe kriza s krunicom

Da prokockam svo imanje
i procerdam blagostanje
ne bi se za prvu granu trazio

Kad bi tebe izgubio
ne bi ni tren dvoumio
sa svitom bi lako se oprostio

Ref.
Ti moja lipa Slavonko
okreni suknjom siroko
nek’ sjaje cizmice crvene
pa nek’ svaki djilkos krene
svojoj kuci nesretan

Zaplesi lipa Slavonko
podigni nosic visoko
nek’ me mrze sto ja mogu
uzalud se mole Bogu
bit ces moja, dan za dan

Niko ne zna, varalice
izvezla si potajice
na sifonu moje ime namjerno

Pa sad pratis da ti mati
kad u tvoju sobu svrati
ne otkrije moje ime slucajno

Ref.

Sada opet ja momacki odlazim na sajam
pa kocije tri narucim
uzmem ih u najam

Spenzle s onom prvom krene
druga vozi samo mene
treca, e to mi je diku da mi vozi muziku

Ref.