Jos jedan prodje dan
tudjim suncem obasjan
vec odavno tudji zrak ja disem
i sam sam sebi stran
hrast iz zemlje iscupan
da ne nadjem korijen nikad vise

I mira nemam ja
jer dusa moja zna
da vrime nikog vratit nece
tek pod tudjim nebom znam
k’o slamka na vjetru sam
daleko od doma i od srece

Ref.
Oci kad sklopim umorne
u san mi dodju tambure
i vrani konji gizdavi
jure dok se ne razdani
jure kao nekada, meni vise nikada

Al’ mozda dat ce Bog
da do kraja vijeka svog
starom kraju opet pruzim ruke
pa ne trazim puno ja
miris sijena kosena
i djetinjstva moga drage zvuke

Ref. 2x