Znas sta si mi
proslog leta obecala
da nicija neces biti nego moja

Kad si posla dao sam ti
buket divnih karanfila
pa te nema jos od tada
sta je s tobom, najmilija

Evo dodjoh opet tebi
da te trazim
ispred kuce tvoje svira harmonika

Mnogo suza na mom licu
srce ne zna tugu kriti
a ja tuzan ne verujem
da ces zena drugom biti

Sad prolazis pokraj
mene nasmejana
i bacas mi uvenule karanfile

Sva u belom, kao vila
drugoga ces usreciti
pa me pitas sta je sa mnom
da li cu se ozeniti