Ti tjeras misli na lutanje
sve, sto sam mislio da znam
sad postaje leptir
spreman za pustanje

A ja, bit cu onaj, koji zna
da nakon svakog zavrsetka
hrabro krece ispocetka

Ref.
Previse glasova u mojoj glavi je
k´o da protiv sebe radim
kad te poslusam, ipak, mogu sam

Reci mi sad
kad smo, napokon, sami ostali
vec je previse sati
vec je zaspao grad

Reci – jesam li onaj, koji pati
ili onaj, koji nikad nece zvati

Sad je vrijemo da polako krenes
prema vratima
a ja cu mislima crtati oci tvoje
opet, i opet, ne trebam boje

A ti ces i dalje skrivati
ono, sto smo imali, ne moze svatko
sad sve se cini gorko-slatko

Ref.

Koliko sam dana i sati
cekao da se vrati
onaj covjek, koji zna
da vrijeme krati

Propustene pozive sad zbrajam
nazalost, ipak ne sanjam
vec je previse sati
vec je zaspao grad

Reci mi sad
kad smo, napokon, sami ostali
vec je previse sati
vec je zaspao grad

Reci mi, reci mi sad
kad smo, napokon, sami ostali
reci – jesam li onaj, koji pati
nikad necu znati