UkovGeto zvezda

Sam si kad si dole, svi su tu kad si gore
To ostaće tako i kad budeš im’o bore
Saznaš ko je tu kad nemaš para, ortak
Saznaš šta je ljubav, ako srce da ti klošar
Svi smo mi deca geta, bez para i cveća
Al’ osmeh je lepši onda kad si sjeban
Ja daću jednoj srce, makar zajeb’o se uvek
Ja veran sam do groba, tako biće druže
Mene uzeo je beton, ja pišem ove drame
Ulični pisac, što traži bolje dane
Verujte da ovaj grad svako novo veče
Vidim tužne face i retko ko se smeje
U srcu mi je bol, a na licu stoji osmeh
Nema druge, shvati moraš biti borben
Slušaj rođeni, neka bude kako bude
Ako daješ kurvi srce, ona slomiće ga uvek

Opet pada noć, priča s’ kapljicima kiše
Ne mogu da dišem, jedva pesmu pišem
Okovi na srcu, al’ sve je lakše
Kada ona se nasmeje, ja neću da vas lažem
Ti znaš da srcem idem u sve ovo
Da živim ovaj rep i svako svoje slovo
Volim ovaj grad, al’ napustiću ga nekad
Jer ovde ne sija, nijedna geto zvezda

Večeras opet padaju te geto zvezde
Ja i ona druže i pun beli Mesec
Večeras u getu, pišem ovu pesmu
Jebale vas pare vi ne vidite sreću
‘Oću miran život i kad bore su na čelu
Da vidim sutra nasmejanog sina ili ćerku
Da njoj jednoj poklonim najlepšu pesmu
I svakog dana nasmejanu sestru
Niko ne zna šta se dešava u moja četri zida
Moje tajne, moje suze neki cigan svira
Braćo slušajte! Uz vas sam do groba!
Kad se puca, bije, pije ili rola
Ajdeee!
Ovaj život mi deli loše karte
Al’ u inat srcem, idem sve jače i jače
Neka čuju dušmani, pojačajte do daske
Ja ostaću borac i kad dole padnem!
Ajdeee!

Opet pada noć, priča sa kapljicima kiše
Ne mogu da dišem, jedva pesmu pišem
Okovi na srcu, al’ sve je lakše
Kad ona se nasmeje, ja neću da vas lažem
Ti znaš da srcem idem u sve ovo
Da živim ovaj rep i svako svoje slovo
Volim ovaj grad, al’ napustiću ga nekad
Jer ovde ne sija, nijedna geto zvezda