Ti, naidjes niotkud, kao milost Bozja
kao strasni sud
ti si moj bol, i moj apostol
beli camac sudbine, vezan za moj mol

Ref.
Ti, uvek suze radje
ostavljas za kraj
k’o zadnji metak cuvas bol
samo za sebe

Ti, ti me, na zalost, znas
kao zadnja skitnica uzmem, sta god das
osmeh, dva, okrajak tvog sna
i koji gutljaj istine, zagrabljene s’ dna

Ref.

Uvek te djavo nadje
lakse nego ja
od zvezda pa do trnja put
vodi do tebe

Ti, ti naidjes po svom
i sobu jednim korakom pretvoris u dom
dal’ sanjati, il’ ranjavati
da l’ zapocinjati rat, il’ se sklanjati

Ref.