Do dva konja a obadva vrana
eno stoje cvrsto zauzdana
a u koli sve mirise seno
‘ajde zeljo da se povezemo

Poljem ravnim pusticemo vrance
neka lete ludo neprestance
neka lete, pa makar ne stali
od umora makar popadali

Za sve ljude ni briga nas nije
kome volja nek’ nam se i smije
sreca nasa, tu su konji vrani
‘ajde, sreco, dok su zauzdani