Fijaker stari ulicama luta
i sobom nosi zaljubljeni par
cele noci sneg polako pada
a dvoje mladih greje srca zar

Prosla je noc ta kao oka treptaj
i zora rana ostavlja svoj trag
ja napustam najmiliju dragu
sve divne noci i taj Sombor grad

Samo da mi se lastom stvoriti
i jos da mogu nebom leteti
leteo bih ceo dan i noc
samo da mogu svojoj dragoj doc’

Fijaker stari sad vise ne luta
i ne cuje se onog vranca bat
zaboravit’ moram svoju dragu
sve divne noci i taj Sombor grad