Godine su mnoge prosle
sad cudo nas vrime gazi
na detinjstvo sto me sica
sve nestaje sve prolazi

Da l’ da pivam il’ da placem
Il’ da stare slike gledam
di ostase dani moji
dani moji bosonogi

Eh da mi je jos jedared
sresti one divne ljude
sto su znale svakog jutra
ptice pismom da ih bude

Ni slavuji nisu vise
kao sto su nekad bili
i oni su sa salasa
drugde negde gnjizdo svili